Izgubljeni prtljag

Zašto aerodromi gube prtljag?

Vraćate sa kući sa odmora i po sletanju saznajete da su vaši koferi završili na nekom nepoznatom mestu. Šta se desilo? Sudeći po infografici koju je objavio Independent u Irskoj, postoji veliki broj razloga koji mogu biti odgovorni za nestanak vašeg prtljaga.

Ukoliko ste jedna od 26 miliona osoba koje su ostale bez svog prtljaga u 2012. godini, postoji šansa od 48 odsto da je u pitanju bila loša preraspodela prilikom transfera. Sledeća najčešća greška, koja pogađa 17 odsto ljudi, jeste problem pri utovaru. 

Problemi sa prtljagom češći su na velikim aerodromima nego na onim manjim, ali na ovo utiče i sam region unutar kog se aerodrom nalazi. Aerodromi u Evropi znatno češće „gutaju“ prtljag nego aerodromi u Aziji. 

Iako se može učiniti da je u pitanju velika zavera koja za cilj ima da se ljudi namerno odvoje od svog prtljaga, avio-kompanije su zbog ovog problema izgubile 2.6 milijardi dolara.

Izvor:b92.net

Plaćanje karticama na Internetu

Sigurnost transakcija preko neta

U Srbiji je prošle godine izdato oko 25 miliona platnih kartica od kojih je polovina u upotrebi i smatra se da je Srbija uglavnom sigurna za obavljanje transakacija putem interneta odnosno plaćanje platnim karticama, izjavio je Tanjugu glavni policijski inspektor u Odeljenju za borbu protiv visoko-tehnološkog kriminala MUP-a Srbije Branislav Veselinović.

"U porastu je i plaćanje preko raznih servisa na internetu, ali možemo reći da je Srbija sigurna kao tržište za upotrebu tih platnih kartica", rekao je Veselinović i ukazao da veći problem predstavljaju zloupotrebe koje čine strani državljani.

Veselinović je naveo primere da su prethodnih godina građani Rumunije, Makedonije i Bugarske tokom letnje sezone u grupama odlazili na primorje i na bankomatima postavljali automate, odnosno sisteme za skidanje zapisa sa magnetnih traka platnih kartica, i prilikom prolaska kroz Srbiju podizali gotovinu.

Granična policija je nedavno lišila slobode dva rumunska državljanina koji su pokušali da pređu granicu sa uređajima koji služe za skidanje podataka sa platnih kartica, a u Nišu pre dve godine podignuto 20 miliona dinara sa nekoliko platnih kartica uz pomoć uređaja za "skidanje" podataka, naveo je Veselinović.

 
Nedavno je, prema njegovim rečima, i jednoj radnji bele tehnike načinjena šteta od više od 1,5 miliona dinara, a platne kartice koje su upotrebljene za to su sa teritorije SAD.

On je naveo da je najčešći način za zloupotrebe takozvani "fišing", odnosno kreiranje lažnih veb stranica putem kojih se dolazi do informacija o vlasniku, pin brojevima i drugim podacima, kao i "skining" uređaji koji služe za "uzimanje" podataka prilikom podizanja novca sa bankomata.

"Na teritoriji Srbije, pre nekoliko godina imali smo slučaj fišing sajta, koji je napravio naš državljanin, ali na svu sreću nije korišćen u našoj zemlji", naveo je sagovornik Tanjuga.

Govoreći o merama zaštite, on je ocenio da je dobro što se banke sve više orjentišu na izradu platnih kartica sa čipom, a manje na one sa magnetnom zapisom pa samim tim dolazi do manjih zloupotreba.

Kao najsigurniji način, Veselinović je naveo takozvani "3D sekjur" sistem, koji uvodi sve više banaka, a koji ima najsigurniji način identifikacije i koristan je za pronalaženje onih koji čine eventualne zloupotrebe. Najveća kazna za dela takvog tipa je do pet godina zatvora.

Izvor:b92.net